BURYATIA.ORG    САЙТ БУРЯТСКОГО НАРОДА



  Закрыть
Логотип buryatia.org
Обратная связь    Правила сайта    Размещение рекламы

Форум


Найден мавзолей Чингисхана
На страницу Пред.  1, 2, 3, 4  След.
 
Начать новую тему   Ответить на тему    Список форумов Сайт бурятского народа -> Соёл түүхын шуулган
  Предыдущая тема :: Следующая тема  
Автор Сообщение
enhd
ахамад


Зарегистрирован: Aug 15, 2003
Сообщения: 619
Откуда: Монголия
СообщениеДобавлено: 21.10.04, 22:11 +0000     Ответить с цитатой

На счёт места Аврага наши учёные раньше знали и были проведены археологические раскопке ещё ранее чем этот монголо-японская экспедиция.
О чём пишется в предисловии "Монголын нууц товчоон" академиком Ц. Дамдинсурэном: (об Ауруг ордон и слово "Ауруг")

…Тvгэсхэлдэнь «Нюуса тобшын» зохёогдохо vедэ Монголой ниислэл байhан Хvдєє арал, Долоон болдог, Ауруг гэдэг гурбан газар тухай vсєєн vгєєр тайлбарилан хэлэхые хvсэнэб.
…Тосон нуурhаа зvvн урагшаа 5 километрын газарта Аврагын гол гэдэг булаг баруун урагшаа шэглэн, Тооно уулын араар урдана. Аврагын голой эрье хvбєє дээрэ Хэнтэйн аймагай Дэлгэрхаан сомоной тvб hуурин оршодог. Дэлгэрхаан сомоной тvбhєє баруун урагшаа Аврагын аршаан гэдэг гашуубтар уhатай булаг бии. Энэ аршаан булагай арын тэбсэг дээрэ эртэ урданай хотын hуури бии. Эдэ бvгэдые би 1951 ондо ябажа vзєєд, мvнєєнэй Аврага гэдэг нэрэ XIII зуунай vедэ байhан Монголой ордон Аураг мvн байгаа бэшэ гv гэhэн hанал дурадхаа бэлэйб. Ауруг гэhэн vгын хуушарhан ушарhаа Монголой яряанай хэлэндэ хубилгагдан, агуу ехэ гэдэг удхатайгаар «абарга» болоhон байна. Абаргын аршаан булагай хойто тэбсэг дээрэхи бутархай hандархайе 1969 ондо археолог X. Пэрлээ малтажа vзєєд, XIII зуунай vеын хотын vлэгдэл гэжэ тогтоогоод, Чингисэй Ауруг ордоной hуури мvн гэжэ бэшэhэн байгаа. (МНР-эй Шэнжэлхэ Ухаанай Академиин мэдээ, № 1, Улаан-Баатар, 1970 он). Энэ хотодо уран дархашуул hуудаг hэн, томо ордон, hvмэ зэргын барилганууд байгаа. Тэдэ уран дархашуулай гудамжаhаа шэрэм хайлуулдаг байгаа гэhэн баримта мэдээ олдоо юм. Мvн тэндэhээ 10,4 см vргэн нvхэтэй тэргын голой тvмэр бvхэлэлтэ, залгалаатай шулуун бахана зэргын зvйлые тvvхэшэд Д. Майдар, Т. Майдар оложо, тэдээн тухайгаа «Монголой эртэнэй тvvхэ, соёлой зарим асуудал» гэhэн ном соогоо бэшэhэн юм, Улаан-Баатар, 1972 он, 151—156 нюурнуудта. Тэдэнэр залгалаатай шулуун бахана хэхэ арга техникээр ехэтэ hонирхожо, тэрэ холын сагта барилгын шадабариин vндэр дээдэ шатада гараhыень тэмдэглэhэн юм.
Монголой Ауруг гэдэг ордон анхандаа нvvдэлээр ябадаг байhан аад, hvvлдэ hуурижаhан бололтой. «Нюуса тобшын» 136-дахи зvйлдэ бэшэгдэнэ: «Чингис хаанай ара гэр Ауруг Харилт нуурта байhан юм. Жvрхинэйхид Чингисэй ара гэртэ vлдэhэн хvнvvдтэ добтолжо, табин хvнэй хубсаhыень тоноод, арбан хvниие алаба. Жvрхинэйхид иигэжэ hvйдхэбэ гэжэ ара гэртэ vлєєшэд Чингис хаанда дуулгаба... Чингис хаан жvрхиндэ морилбо. Жvрхинэйхидэй Хэрлэнэй Хvдєє аралай Долоон болдогто байхада добтолбо» гэжэ хэлэгдэнэ. Энээнhээ харахада, тэрэ vедэ жvрхинэйхид Хэрлэнэй Хvдєє аралай Долоон болдогто нютаглажа байhан болоно. Чингисэй Ауруг ордон Харилт нуур гэдэг газарта байгаа. Энэ Харилт нуурынь Рашид Эд-динэй мэдээсэhэн ёhоор Халил нуур мvн бололтой, энэнь Цэнхэрэй голой эхин багта байгаа. Тиихэдээ Чинтисэй Ауруг ордониинь Хэрлэнэй Хvдєє аралда hуурижаhан бололтой. 1189 оной vедэ Чингис хаан Жамуухаhаа hалаад, Сэнхvр горхоной (Цэнхэрэй голой) Хар зvрхэнэй Хvх нуурта нvvжэ ерэhэн тухай «Нюуса тобшын» 122-дохи зvйлдэ бэшэгдэhэн юм, мvн энэ зохёолой 123-дахи зvйлдэ Чингисые хаан болгон vргэмжэлбэ гэжэ хэлэгдэнэ. Цэнхэрэй голой эхиндэ Хvх нуур ба Хар зvрх гэдэг уула мvнєєшье тэрэ нэрэтэеэ зандаа байгаа юм. Эндэ бэшэhэнhээнь харахада, Чингисые Цэнхэрэй голой Хар зvрх гэдэг уула шадар хаан болгон vргэмжэлhэн шэнги боложо байна. Гэбэшье «Нюуса тобшоhоо» бусад тvvхэнvvдтэ Чингисые Хар зvрхэндэ бэшэ, тэрэнэй урда залгалаа болохо Хэрлэнэй Хvдєє аралда хаан болгон vргэмжэлhэн юм гэжэ байдаг. Жэшээнь, Сагаан сэсэнэй «Эрдэниин тобшодо» иигэжэ хэлэгдэнэ: «Тэмvvжин хаан хvбvvн хорин найман наhандаа шарагшан тахяа жэл (1189) Хэрлэн мvрэнэй Хvдєє аралда хаан шэрээдэ hууhан» гэнэ. Галдан туслагчийн «Эрдэниин эрхи» гэдэг тvvхэдэ Чингис хааниие Хэрлэн мvрэнэй Хvдєє аралда хаан hууhан юм гэжэ бэшэhэн байна.
XIII зуунай vедэ Хархорумhаа гадна Чингис хаанай гурбан ордон байhан юм, тэдээниие тусхай ноёд харгалзан захиржа байhан байна. Японой тvvхэшэ Янай Ватариин тухайламжын ёhоор, эдээнэй нэгэ ордониинь Хэрлэн мvрэндэ шудхадаг Цэнхэрэй голой ойро Долоон болдог Шилгинцэг хоёрой хоорондо байгаа. Энэ ордониие «Богдо баатарай бэеэрээ хэhэн тэмдэглэл» гэдэг зохёолдо «Чингис хаанай ехэ ордон» гэжэ нэрлэhэн байна. Эдэ дvрбэн ордониие Хубилай хаанай хvбvvн Номгон зэргын ехэ ноёдой захиржа байhанhаа харахада, нvvдэлээр ябадаг хэдэн гэр байгаагvй, нилээд тvбхинэhэн байра hууритай томо хото байhан юм гэжэ хэлэжэ болоно. Чингис хаанай Ауруг ордониинь Хэрлэн голой шадар анхандаа нvvжэ ябаhан аад, hvvлдэ Хэрлэнэй Хvдєє аралда hуурижаhан бололтой. Тэрэ Ауруг ордоной vлэгдэл мvнєєнэй Баян Улаанай Хара талада Абарга Тосонhоо урагшаа 10 километрын зайда байгаа хотын hандарhан hуури мvн гэжэ бодонобди.
Урдын Ауруг гэдэг vгэ хубилгагдаад, мvнєє Абарга болоо гэжэ баhа таамаглахаар байна. Ауруг гэжэ нэрэ уг гарбалаараа абарга ехэ, агуу ехэ гэhэн vгэ бэшэ юм. Ауруг гэдэг vгын vндэhэнь мvнєєнэй монгол хэлэндэ байгаа агуурс, уурхай (агуурхай), агуулах, амбаар, склад гэhэн удхатай vгэ бололтой. XIII зуунай vедэ хаанай ордоной дэргэдэ ямаршье hаа хvнэhэ тэжээл, эд бараа хадагалха амбаар байшан байдаг ушарhаа хаанай ордон, тvб газараа Ауруг гэжэ нэрлэhэн бололтой. Баруун Монголдо «уурх» гэжэ элдэб юумэ хадагалдаг нvхэ гv, али hабые нэрлэнэ.
Хэрлэнэй Хvдєє арал гэдэгнай иигэхэлээрээ Баян Улаан уула мvн, Хvдєє аралай Долоон болдог гээшэнь Долоод болоно. Хэрлэнэй Ауруг гээшэмнай мvнєєнэй Аврага мvн гэhэн гурбан hаналые дурадхажа байнабди.

Ц. Дамдинсvрэн, академик
Вернуться к началу
Посмотреть профиль Отправить личное сообщение
Гыук
*


Зарегистрирован: Jul 5, 2003
Сообщения: 4694
СообщениеДобавлено: 03.11.04, 01:29 +0000     Ответить с цитатой

Давайте не будем засорять серьезный форум всякими лженаучными утверждениями. Может вообще монголы-это ответвление Великого Турана?
Вернуться к началу
Посмотреть профиль Отправить личное сообщение
WarriorSpirit
эрдэмтэн


Зарегистрирован: Jul 15, 2003
Сообщения: 1945
Откуда: Монголия. Улаанбаатар
СообщениеДобавлено: 03.11.04, 02:34 +0000     Ответить с цитатой

там же можно полистать книги Деникена, что пришельцы строили пирамиды с помощью лазеров :D а на каждого Радчевского найдется десяток профессоров со всего мира с протиположным мнением
Вернуться к началу
Посмотреть профиль Отправить личное сообщение
songool
соохор адуу


Зарегистрирован: May 21, 2004
Сообщения: 2359
Откуда: Ургэн Сухын хойноос бэшэ Хабтагай Туулын хаяанаас
СообщениеДобавлено: 03.11.04, 02:35 +0000     Ответить с цитатой

rachnevskii to ne utverjdal chto lesnie narody eto predki nyneshnih mongolov. eto "vy" tak utverjdaete. eto u nas ne proidet davaite o chem nibud' drugim.
_________________
миний блогто айлчалаарай!!!
http://songolia.blogspot.com
Вернуться к началу
Посмотреть профиль Отправить личное сообщение Отправить e-mail Yahoo Messenger ICQ Number
songool
соохор адуу


Зарегистрирован: May 21, 2004
Сообщения: 2359
Откуда: Ургэн Сухын хойноос бэшэ Хабтагай Туулын хаяанаас
СообщениеДобавлено: 03.11.04, 03:01 +0000     Ответить с цитатой

iz foruma www.smongol.com
OVOR MONGOLiin ORDOSt bairilaj baigaa ║╟Chingisiin Dahilgiin ordon║╠d odoohon tulgarsan hergiig ankaraldaa avaarai!

OVOR MONGOLiin ORDOSt bairilaj baigaa ║╟Chingisiin Dahilgiin ordon║╠---darai Chingisiin naiman cagaan ordoniig HITADt baigaa mongolchuud bas ║╟Chingisiin Ongon║╠ gej nereldeg yum. Eneh hen hun ch hunden haldaj o'l boloh Chingisiin naiman cagaan ordon bol buh delhiin mongolchuudiin shuten murgdeg ongon shuteen baigaa murteen Ordos dah Darhad uyiin uyeeree hamgaalan dahisaar irsen yum. ║╟Chingsiin naiman cagaan ordon║╠ gevel delhii dahind medeh ugei Mongol hun baidag ugei biz gej bid bat itgenee, tiimiin tul en shuteen ordonoi tuhai narilag yarih ugei o║╞ngorii.

Odoo bidnii ta buhund meduuleh gej baigaa yuum bol: delhiin buh Mongol undestenii shuteen bolson en gazriig Ordsiin nigen ║╟Donglian║╠ gedeg huvi hunii kumpani huvindaa daan avch yeh bel oruulan zasaj oorchileed, zugaachliin oron bologhoor tolovloj bainaa. Eneh Donglian kumpani "Chingisiin naiman cagaan ordonii" ugiin baidaliig oorchilen zasaj, naiman cagaan ordoniig sahin hamgaalj dahin shuteh buh yos jurmiig evdesen bain. tednii eneh Mongol undestenii teedest haldan, Mongol undestenii soyil ba zan zanshiliig uchuhen ch huntgeh ugei ajillag ni tuhain gazariin Mongol ard tumen ba Huhhot deh geseg yeh surguuliin oyuutadiin chang eserguuchliig olson baina , tegeed Huhhotiin mongol surugchid surt jagsaal yavuulan eserguuchheer baital surguuliin taliin hin medeed door ni darangailan zogsooson yum bain. uunii hamt Hitadiin zasgiin taliin hin Mongol ulsiin "HURD" hamtligiihinii Hitadad irj toglolt gargah gej baisan tolovlogiig ch huchun ugei bolgooson bainaa.

"Chingisiin naiman cagaan ordon"iig huvi hunii gart duraar tushaan ogson yavdliig chang shuun shitgeh ugei murteen surugchidiin eserguuchel talvihiig ch ol zovshooroh zasgiin taliin eneh ovor olon hunii dur ugeichel ba hilin uuriig degdeesen bainaa. en hamaatai surag zangiig medii gebel: http://www.smongol.com/forum/index.php geh formd irj uzeerei. bid eneh zahidlaar damjuulan eneh hun sochiom yos bos ajillagiig ta buhund meduulj, ta buhunii ankaran uzhiig husej bei, bayarllaa! angkaran uzhiig chin dahint husii!
_________________
миний блогто айлчалаарай!!!
http://songolia.blogspot.com
Вернуться к началу
Посмотреть профиль Отправить личное сообщение Отправить e-mail Yahoo Messenger ICQ Number
songool
соохор адуу


Зарегистрирован: May 21, 2004
Сообщения: 2359
Откуда: Ургэн Сухын хойноос бэшэ Хабтагай Туулын хаяанаас
СообщениеДобавлено: 03.11.04, 03:03 +0000     Ответить с цитатой

bid bol Ordosiin darhad, mongoliin deedes Chingis haanai ongoliig sahin hamgaalj baigaa humuus. Chingisiin ongoniig Ordsot bariluulsanaas naash bid heden zuun jiliin tursh ami nas ba ariun chusaaraa eneh ongon gazar shoroig hamgaalsaar irsen bilee.

1696 ond , engk amagalangiin 35dugaar jild, ar ovor mongooliin zasag wang nar zovlon, Chingiin zasagiin gazaraas 500 oroh Darhadiig orgomjilj, Darhad aimag gesen bain. tedeeg edgeer darhadiig chirgiin alav baa oor el zuiliin alavaas heltruulen, uyiin uyd Chingisiin ongoniig sahin hamgaalhaar bolgooson yum. eneh durim ni irgen ulsiin uy ba ovor mongoliin oortoo zasah oron baigulagdsanai daraa ch huchun tai baisan yum.

.........

1956 ond Ovor mongoliin zasgiin ordon Darhadiin Chingsiin ongoniig orholjilen sahin hamgaalahiig zovshoorson bain.

1964 ond "Chingsiin ongon" Ovor mongoliin oortoon zasah ornii goldolgoot soyliin ovoor unlegdjei. 1982 ond "Chingsiin ongon" soyliin oviig hamaarah gazar baigulagdaj, 1991 ond tovchoo boljoi. echneen jiliin tursh nam ba zasgiin hin darhadiin "Chingsiin ongon" iig sahin hamgaalah dahin shuteh yos jurmiig huntgej, soyliin ulamjilliig hadgalsaar irsen yum.

............

Chinges haanai gavyaa jutgel delhei dahind aldartai, Chinges haan bol mongol undestenei aguu ovog deedes murteen, dornootiin buh undustenei omogshil bolhon yariaan ugei. Chingisiin ongon bol mongol undestenei soyliin ov boloh murteen buh hun turulhtenei hamtiin soyliin ov boloh yum. harin ali nigen hvbi hun boyuu hamt nigchd haraalagdaj ogt boloh ugei . yamar nigen huvi hun boyuu nigchiin dur tavaaraa hunden, ooriin sanaagaaraa zasan oorchilhon manai buh mongolchuud t bolson doromjilol murteen, buh hun turulhitenei soyliin oviig dalgitan suitgej baigaa uchir boloh yum.

Donglian kumpani bol huvi hunii erhilsen kumpani boloh yum. tuunii ezen Hou ovogt gazar ornii zasgiin noyodtoi yor bosiin doton harichaatai baidgiig endeh hun bolgon meddeg bilee. Donglian kumpani el zuiliin arag zamaar damjin Chingisiin ongonii orchin deh heden mingan mu gazariig huuli busaar ezlen, hurus shoroig yeheer hudelgej hoyordugaar "Chingisiin ongon" baigullaa hemeen sagsuuran aashalsan bilee. ted darhadiin zovshoorliig olol ugeigeer "Chingsiin ongon" deh Ulaanhuu nuhriin bicheesiig hoyordugaar "Chingisiin ongon" doo avaachij talivsan baina. neng hunii hilingiig degdeeh uchir bol ted zugaachliin gazriihaa chiruul shaahai deer ch bogd Chingisiin neriig siilj bainaa, en n hir zergiin ulairan sagsuurj baigaagiin hin bvdatai gerch bishuu? ted Chingisiin neriin deer hishgilin mongol ard tumniiig gutaahiin yeheer gutaaj baigaa bilee. odoo donglian kumpani ni Chingisiin ongonii baiguulagch murteen hamaaragch, Hou ovogt bol yag Chingisiin ongoniig hamaarah hurliin teruun, gazar ornii jarim zasag noydiin demjileg door donglian kumpani nigent uuliin "Chingsiin ongoniig hamaarah tovchoo" giig orolson bainaa. odoo ted yag Chingisiin ongonii hureen dotroh buh yuumiig shiljuulen cheverlej , yeheer zasalt hiih gej bii. yag ingij arag ugei baidald oron tuileer gachigdan shamadsanai uchir eneh il zahidaliig bichij el shatnai humust uzuulen zov yosiig olgoj , demjileg uzuulhiig husej bii!

end bid darhadiin neriin omnoos dooroh shardlagiig durdlaa:

(tednii shardlag bugud naiman zorvos bii, odoo minii beybeer chag ugei bolson tul margaash orchuulii, herve hen nig hun chag tai bol orchuulj baisan ch bolnoo!)
_________________
миний блогто айлчалаарай!!!
http://songolia.blogspot.com
Вернуться к началу
Посмотреть профиль Отправить личное сообщение Отправить e-mail Yahoo Messenger ICQ Number
AltaiHangai1
ахамад


Зарегистрирован: Jul 28, 2003
Сообщения: 714
СообщениеДобавлено: 05.11.04, 08:08 +0000     Ответить с цитатой

Golovoi udarilsa chto li, kogda eto Ratchnevsky utverjdal chto oiraty i hori-tumaty predki vseh mongol? Oni predki imenno oiratov, hori i tumatov, kotorye i nyne jivut i zdravstvuyut v raznyh ugolkah Evrazii. Ne nachinai tut postit' svoi idiotskie copy-paste, mesto zrya tratish.
Вернуться к началу
Посмотреть профиль Отправить личное сообщение
Гыук
*


Зарегистрирован: Jul 5, 2003
Сообщения: 4694
СообщениеДобавлено: 06.11.04, 00:45 +0000     Ответить с цитатой

Завязывайте, робяты оффтопить, тема-то про мавзолей Чингисхана.
Вернуться к началу
Посмотреть профиль Отправить личное сообщение
AltaiHangai1
ахамад


Зарегистрирован: Jul 28, 2003
Сообщения: 714
СообщениеДобавлено: 08.11.04, 08:53 +0000     Ответить с цитатой

Nekii kitaets, zayavivschii sebya pryamym potomkom Chinggis Khaan-a, sdelal na dnyah press konferentsyu i dementiroval suschestvovanie vsyakih drugih mavzoleev krome togo chto v Ejen Ordo (v Ordose). Tamoschnie darkhaty sdelali toje zayavlenie, no ochen drugogo poryadka hehe.
Вернуться к началу
Посмотреть профиль Отправить личное сообщение
enhd
ахамад


Зарегистрирован: Aug 15, 2003
Сообщения: 619
Откуда: Монголия
СообщениеДобавлено: 08.11.04, 10:34 +0000     Ответить с цитатой

На самом деле этот Аксакал сын адама несмышленный малый. В своих этих своих цитатах так очень просто-научно сделает выводы и доказания такие бесспорные. Ещё там он сделает свои примечания кла аа ааа сс...

(first published 1991) - это правда? вряд ли
(перевод - мой, А.) – значит некачественно или преднамеренно

Цитата:
лесных племен Xори-Тумат (предков бурят - прим.А.)
– здесь можно отнести хори к бурятам но среди бурятов есть ли туматы? Туматы разве буряты? Нет.

Цитата:
послал к Туматам главу Ойратов Кудука, КОТОРЫЙ ПОНИМАЛ ОБЫЧАИ ЭТИХ ЛЕСНЫХ ЛЮДЕЙ (выделено мной – А.),

Ха, он выделил это а кто эти племена туматы? монголы или тюрки. Он нифига не знает.
И он знает ли что кто именно этот Кудука бехи и кто его потомки среди ойратов а не среди монголов.

Цитата:
Жаркын (Jurkin) и подарен матери (Чингиз хана - прим.А.)
Оян (Hoelun).
Баурши (Bo'orchu)

Что то возникает подозрение что Аксакал это не знаменитый ньюхисторик Данияров или что ещё кто там вроде его. И удивляюсь что почему он пишет Чингиз а не Шынгыс как правильно по казахски.
Вернуться к началу
Посмотреть профиль Отправить личное сообщение
enhd
ахамад


Зарегистрирован: Aug 15, 2003
Сообщения: 619
Откуда: Монголия
СообщениеДобавлено: 09.11.04, 09:50 +0000     Ответить с цитатой

Тебе дорогой Акскл советую что изучать язык монгольский, язык предков твоей жены.

Если нет то хотя бы различать ойратов и монголов, в письменом виде "ойрат" и "монгол".
Вернуться к началу
Посмотреть профиль Отправить личное сообщение
Гыук
*


Зарегистрирован: Jul 5, 2003
Сообщения: 4694
СообщениеДобавлено: 09.11.04, 10:13 +0000     Ответить с цитатой

Уважаемые господа, выносить вам предупреждения неохота, посему для прекращения флейма закрываю тему.
Вернуться к началу
Посмотреть профиль Отправить личное сообщение
Дамир
мүнхэ


Зарегистрирован: May 01, 2007
Сообщения: 3158
Откуда: https://vk.com/club41052965
СообщениеДобавлено: 21.09.10, 05:10 +0000     Ответить с цитатой

Найдено место захоронения Чингисхана. Близ восточно-казахстанского озера Маркаколь
10:22 21.09.2010
Найдено место захоронения Чингисхана

Найдена место захоронения великого монгольского полководца Чингисхана! Покоится завоеватель ни где-нибудь, а на восточно-казахстанской земле, недалеко от озера Маркаколь. Так утверждает местный художник Виктор Сачков. Слишком много совпадений , уверен он. Свои выводы художник-исследователь готов доказать перед археологами, правда пока они не проявили своего интереса. Может быть просто "не в курсе", предполагает восточно-казахстанец. Исправить это решили наши корреспонденты. В мини-экспедицию отправилась Анель Есенбердина.
Маркаколь – один из самых отдаленных регионов востока республики. И расположен на самой границе Казахстана с Китаем. Сама природа разделила два государства – зеленые степи и леса района соседствуют с желтыми песками Поднебесной, рассказывает Виктор Сачков. Именно близостью границы он объясняет то, что здесь еще никто не проводил археологические раскопки. А стоило бы, уверен исследователь. Недалеко от родного поселка Теректы он обнаружил более 300 захоронений.

Виктор Сачков, исследователь

На мой взгляд, на места села Теректы, когда-то давно, еще до Чингисхана здесь жил какой-то аул такой огромный, своей жизнью, все. Потом пришел Чингисхан, и он еще оставался в жизни, а потом в момент захоронения они явились и участником вот этого захоронения, и свидетелями. И их как свидетелей всех уничтожили.

Сам Чингисхан еще в детстве находился под покровителдьством племени Уранхай, опираясь на исторические данные, утверждает Виктор Сачков. А рядом с Маркаколем как раз есть село Урунхайка, делится он. Тем более, что свое завовевание мира монгольский полководец начал именно с этого региона, вот тогда и присмотрел место для собственного захоронения, уверен восточно-казахстанец. Просто тут рядом расположены сразу два важнейиших в мифологии монгол персонажа – Черепаха – хранитель земли и богатства, и Ведьма – небесная Дева, хранитель неба и земли, созданные самой природой, рассказывает Виктор.

Виктор Сачков, исследователь

На мой взгляд его разведка, так скажем, люди его двора, они обязательно обследовали окрестности. И видимо им пришлось по душе и содержательности, мифологической содержательности. А мифологическая содержательность здесь вообще уникальна! То есть вообще удивляешься, Черепаха хотя бы!

Причем скалы - Черепаха и Ведьма, а еще гора Бургундай образуют треугольник. И как бы всегда находятся под контролем друг у друга, под постоянной охраной, увлечен своей идеей Виктор. Вот на горе Бюргундай как раз и расположена могила Чингисхана, считает он.

Виктор Сачков, исследователь

На больших вершинах хоронили великих людей. Вот вы сегодня прошли, вы почувствовали на себе, как это трудно – подниматься на вершину!

Это своеобразная дань великим завоеваниям Чингисхана, уверен исследователь. Но пока он борется за свое дело в полном одиночестве. Другие просто не верят в его идею.

Юрий Панкратов, водитель экспедиции

У нас прямо скажем отношение такое скептическое. Хорошо, конечно, что есть люди, которые это дело двигают.

Анель Есенбердина, корреспондент

Поставят точку в этой истории, или положат начало новой, теперь уже только археологи. Возможно, сейчас мы в самом деле стоим на могиле самого великого Чингисхана. По крайней мере, восточно-казахстанец Виктор Сачков в этом уверен. Правда места здесь не очень доступные, но ради мировой истории такой путь проделать все-таки нужно.

Анель Есенбердина

20.09.2010

Источник - РТРК "Казахстан"
Вернуться к началу
Посмотреть профиль Отправить личное сообщение Посетить сайт автора
dGalsan
тэнгэри


Зарегистрирован: Feb 12, 2004
Сообщения: 10453
Откуда: mw
СообщениеДобавлено: 21.09.10, 11:19 +0000     Ответить с цитатой

Дамир, хулис88рэгты,
но мне кажется, что данная "новость" из Казахстана попахивает излишней желтизной. это больше, как кажется, пустой пиар для туристов, чем новость для научно-ориентированного форума.
Вернуться к началу
Посмотреть профиль Отправить личное сообщение Посетить сайт автора
damdin
заримдаа ороошо


Зарегистрирован: Feb 01, 2011
Сообщения: 21
СообщениеДобавлено: 08.09.18, 07:42 +0000     Ответить с цитатой

Могилы Чингис Хана нет. Так как не было традиции хоронит трупы например как скифов, или в европейской традиции (гробы, могилы, курганы). У монголов кочевников другой менталитет и ценности, чем у оседлых народов. Зачем им клады, добро в сундуках (слитки золота или еще какого то барахла не связанного с кочевой жизнью). Самое большое богатство — это скот. Куда идет скот туда едет и кочевник, и все подчинено этой логике. Золото, клады, излишняя роскошь это для оседлых народов. Для кочевого народа это функциональность предметов. Чингис Хан был с детства и до своей смерти кочевником. Золота и драгоценностей в его могиле и самой могилы нет. Что должна быть могила и драгоценности в ней это стереотип и мышление оседлых народов. Монголы умерших родичей клали в телегу и гнали ее в степь, и там труп с телеги падал и терялся в бескрайней степи. Вряд ли Великий Чингис Хан изменил своим принципам и обычию предков.
Вернуться к началу
Посмотреть профиль Отправить личное сообщение
Показать сообщения:   
Начать новую тему   Ответить на тему    Список форумов Сайт бурятского народа -> Соёл түүхын шуулган Часовой пояс: GMT - 3
На страницу Пред.  1, 2, 3, 4  След.
Страница 3 из 4

Поставить закладку
Версия для печати (вся тема целиком, трафик!)

 
Перейти:  
Вы не можете начинать темы
Вы не можете отвечать на сообщения
Вы не можете редактировать свои сообщения
Вы не можете удалять свои сообщения
Вы не можете голосовать в опросах
burweb - бурятские книги




Рейтинг@Mail.ru